KUCKAJ FINO DA TE CELI SVET RAZUME

Kao prva globalna kultura u istoriji čovečanstva, internet je izazvao revoluciju
u međuljudskoj komunikaciji, ali i krupne promene u samom jeziku
Kada je daleke, 1979. grupa Buggles lansirala numeru “Video Killed a Radio Star“ niko nije mogao pretpostaviti da će danas internet potisnuti sve pređašnje modele komunikacije. Ali, ne samo to. internet je dominantan medij naše epohe i skladište neograničenih količina informacija. Samim tim ni veliki preokret u ljudskim navikama nije izostao. Životni stil običnog čoveka pretrpeo je korenitu promenu jer globalna mreža poništava fizičku udaljenost, omogućava komunikaciju u realnom vremenu i stalnu povezanost s drugima, a pristup najrazličitijim sadržajima oslobađa bilo kakvog posredovanja. Promenom načina življenja, komuniciranja, informisanja, edukacije, zabave, obavljanja administrativnih poslova i sama kultura se menja, a teoretičari novih medija potpuno su saglasni u oceni da internet predstavlja prvu globalnu kulturu u ljudskoj istoriji. Međutim, ključna dilema je na koji način se digitalna kultura reflektuje na kulturne navike savremenog čoveka koji se više ne odvaja od svog mobilnog telefona, laptop računara ili tableta. Pre svega na jezik kao univerzalno sredstvo opštenja.
Slika kao reč
Najčešći sud na koji nailazimo, a koji pretenduje na opšte važenje, jeste da virtuelna komunikacija neizbežno podrazumeva postepeno, ali sigurno modifikovanje pisanog jezika. Razlog za to je jedna od glavnih karakteristika interneta – brzina. A to je upravo jedna od glavnih odlika Telenor Pametne mreže!
Kultura virtuelne komunikacije pokazuje stepen obrazovanja i lepog vaspitanja
svakog od nas
Od emotikona do instragrama
Pošto komunikacija u realnom vremenu obično ne ostavlja prostora opisnom jeziku, emotikoni, kao posebna klasa znakova, zamenili su desetine reči neophodnih da se dočara ljudska emocija. A sećate li se početaka internet sistema BBS kod nas, kada s postojao Sezam?
Kada je modemska veza zauzimala telefonsku vezu, a članovi Sezama se okupljali onlajn da razmenjuju iskustva, softvere i datoteke. Naravno, forme poruka bile su vrlo bitne, pa je tako do izražaja dolazila ASCII umetnost (umeće pravljenja slika od 95 karaktera definisanih ASCII kodnim sistemom). Prodor slike u pisani jezik je važna karakteristika virtuelne komunikacije. Posle ASCII arta došli su emotikoni koji trče, jure hvataju leptire ili rumenih obraza i opasnog pogleda navlače bokserske rukavice. A tek što smo se navikli na njih, stigao je instagram.
Savršena aplikacija za smart telefone koja doslovno znači – fotošop u džepu svakog korisnika. Zahvaljujući njemu, fototografije je moguće doterivati, ukrašavati, podešavati boje a potom i razmenjivati ih s drugima. To sada znaju i srednjoškolci oduševljeni svojim moćnim mobilnim telefonima kao i podjednako zadovoljne holivudske zvezde. Ali, tu nije kraj novinama. Naime, fotografija doterana u instagramu i okačena na nekoj društvenoj mreži više ne mora biti praćena pisanim komentarom. Ona je sama za sebe više nego rečita za razliku od emotikona, koji štede napor u komuniciranju. Umesto reči, gorkih, teških, zavodljivih, nežnih – slike sada lete na sve strane i govore više od hiljadu reči.
Engleski – svuda
Skraćenice se takođe podrazumevaju. Sasvim očekivano, budući da govorimo o globalnoj kulturi koja se neizbežno odražava na formu lokalne, engleski jezik je sve prisutniji u virtuelnoj komunikaciji bez obzira na maternji jezik korisnika interneta. Najčešće se pojavljuje u već pomenutim skraćenicama, zatim opšte poznatim frazama koje zamenjuju domaće ekvivalentne izraze, i na kraju, kao umetnuti deo u rečenici koja počinje i završava se na maternjem jeziku. Na taj način pojedinac je, u zavisnosti od toga kojim nivoom znanja engleskog jezika raspolaže, u mogućnosti da formira sopstveni hibridni jezik koji nema nikakve veze sa bilo kojom jezičkom normom ni engleskog ni njegovog maternjeg jezika. Ali zna da bude izuzetno zabavan kako potvrđuje ovaj primer sa Tvitera: #And the last zrnce logike-gone!” ili “Nisam dosad primetila da su mi poskupele cigarete. Not sure if bogata or just luda.
Skraćenice
Primera je bezbroj. Recimo, 2U2 znači “To you, too”  odnosno “I tebi, takođe“. Dve stvari su ovde bitne – korišćenje engleske fraze kao refleks globalnog trenda, a potom upotreba te fraze u redukovanoj, nestandardnoj varijanti nastaloj isključivo  zarad brzine komunikacije.
Jezička ekonomija u pisanom jeziku korišćenom u virtuelnoj komunikaciji bez zadrške priznaje kombinaciju slova i brojeva, inače znakova sasvim različitih klasa. Tako su nastale skraćenice EOD (End Of Discussion), BTW (By the Way), F2F (Face To Face), FAQ (Frequently Asked Questions), LOL (Laughing Out Loud), OMG (Oh My Gosh), PLS (Please), NRN (No Reply Necessary), TNX (Thanks), TIA (Thanks In Advance), TLK2UL8R (Talk to you later). Sve to, baš kao i u maternjem jeziku, prati profesionalno raslojavanje.
E-BONTON
Prosleđivanjem lančanih pisama izlažete sebe i svoje prijatelje i saradnike potencijalnim spam porukama i mogućim virusima.
Naime, prezaposleni, poslovni čovek će verovatno mnogo češće koristiti skraćenicu ASAP (As Soon As Possible) nego recimo W8ING4U (Waiting For You) skraćenicu izuzetno zastupljenu u SMS-ovima zaljubljenih.
Noviteti
Pored skraćenica čija sažetost savršeno pogoduje brzini virtuelne komunikacije, važno je pozabaviti se i usvajanjem stranih izraza koji se prilagođavaju domaćoj gramatici. Dakle, u srpskom jeziku engleski glagol to stalk postaje “stalkiranje” ili “stalkovanje”. Čuva se engleska osnova, ali su sufiksi (ova/ira) domaći kao i sam način tvorbe. Bez obzira na srpski ekvivalent “prikradati se, šunjati, uhoditi”, engleska verzija, zahvaljujući širini upotrebe i opštoj razumljivosti, mnogo se češće koristi. Dakle, govorimo o klasičnoj, dobro znanoj, transformaciji jezika, kao žive kategorije, usled kulturoloških dodira i uticaja. Originalnim kombinacijama u ovim “odomaćenjima” nema kraja.
Uostalom, poznajete li osobu koja bar jednom u životu nije nešto nekome “lajkovala”?
Tu smo na tragu još jednog fenomena očitovanog i na rečima “lurkovati”, “lajkovati”, “trolovati”, “banovati” koje su vrlo česte na blogovima, forumima i društvenim mrežama. Naime, osnovno značenje reči se širi, modifikuje za potrebe označavanja pojava i situacija na internetu. Ironiji skloni teoretičari masovnih medija bi postavili pitanje –
A zašto i ne bi?
Jer, virtuelna stvarnost, nezamisliva bez interneta kao glavnog medija i komunikacijskog kanala, zauzima sve važnije mesto u sveukupnoj stvarnosti. Logično je i očekivano da domaća, odnosno globalna leksika obuhvati i ovaj domen. Značenja poznatih reči se šire, stvaraju se nove reči i poseban, nezavisan, internet žargon prepoznatljiv po svim navedenim karakteristikama.
Nove verzije “pravopisa”
Međutim, postoji još jedno vrlo važno pitanje, nezavisno od internet žargona i novih hibrida u pisanom jeziku – da li nas internet oslobađa od pridržavanja pravopisnih pravila maternjeg jezika.
Brojni korisnici globalne mreže smatraju da je brzina i neformalnost virtuelne komunikacije dovoljno ubedljiv alibi za pravopisne greške, često one najosnovnije,  koje sa interneta emigriraju u druge forme komuniciranja. Glavni izgovori su brzina, nepažnja, slučajnost.
Mlađi pak korisnici preferiraju da se igraju jezikom, tako da ćemo često naići na originalne jezičke tvorevine poput “wolim te”, “igrachke”, “pozjele0”…
Insistiranje na jezičkom čistunstvu je u uslovima virtuelne komunikacije razumljivo samo do određene granice. Naročito po pitanju ekvivalenata za engleske izraze u maternjem jeziku. Pojedini domaći prevodi opšte prihvaćenih engleskih glagola deluju nepotrebno pa i smešno. Za operaciju “copy/paste”, srpski glagol “kopirati” koji je iz engleskog ne odudara, ali “nalepi” umesto “paste” većina ljudi koji su na internetu jednostavno nikada neće usvojiti.
Kao i u životu,
i na internetu
važi staro pravilo:
Nije teško biti fin
Net-bonton
Virtuelni bonton utvrđen je i jasno definisan. Kao sistem pravila učtivog komuniciranja, on je pitanje arbitraže, a ne individualne kreativnosti. Recimo, nepotpisivanje na kraju poruke, kao i neodgovaranje na nju ne smatraju se uzornim komuniciranjem na netu. Isto važi i s korišćenjem velikih slova (caps lock), budući da se to u uslovima virtuelne komunikacije doživljava kao vikanje. Internet je jedan, a korisnika je, pošto je reč o najdemokratskijem mediju u istoriji čovečanstva, bezbroj, tako da određene norme, kao i u realnom životu, omogućavaju toleranciju i opstanak. Jednostavna pravila postoje za svaki aspekt virtuelne komunikacije. Tako i ovde važi staro dobro pravilo – Nije teško biti fin. Ali i istinski kreativan, rečit i jasan u izražavanju. Zato budite fini da vas celi svet razume!
preuzeto iz magazina Kontakt

Da li možete postići lični brend?

Sa Internetom danas – Apsolutno Možete!

Velike kompanije dobro razumeju šta su i koliko su važni brendovi – o popularnosti kod nas dovoljno govore “Noći reklamoždera” i milioni koji se slivaju u kampanje i oglašavanje. U nekim slučajevima, brendovi su moćniji od vlada, i prepoznatljiviji od nacionalnih zastava.

Danas u eri u kojoj caruje individualnost i autentičnost, vi sami treba da budete svoj brend, bez obzira da li ste na početku ili u nekoj drugoj fazi karijere.
Karijera se gradi, a ne čeka, zato je najbolje što ranije znati šta je to što u vama pokreće strast, koji je to posao na kome nećete jedva čekati petak. Ukoliko ovu viziju steknete tokom studija, tim bolje! Ako ne, nikada nije kasno da razmislite iznova šta je to što lično vas čini srećnim.
Ako ste rešili da se otisnete na neizvesan put zapošljavanja i menjanja poslova, ili otpočinjanja
sopstvenog, dobro je da znate da karijera nije vaš podskup – karijera ste vi.

I to treba da brendirate.

Kako postati brend?
Vreme je da savladamo lekciju velikih brendova, one zahvate koji uspevaju kod svakoga ko je
zainteresovan da uspe na tržištu.
Posmatrajte sebe kao proizvod, bez obzira na godine, poziciju, bez obzira na industriju u kojoj se
nalazite. I upravo ste vi taj koji treba da vodi brend-kampanju! Ono što vas čeka je da se umešate u tržište puno slobodnih agenata i izgradite svoj mikro-ekvivalent Najkiju ili Eplu, i nadate se dobroj sezoni. Dobra vest je da danas svako ima šansu da uči, poboljša svoje sposobnosti, izgradi veštine. Svako ima šansu da ostavi trag, baš kao što to rade revizorske kompanije (ko nije čuo za Meril Linč), restorani poput Mek Donaldsa ili odeća poput Zare.

Na početku, reč-dve o skromnosti: apsolutno je poželjno biti i na svom poslovnom putu ostati normalan. Medjutim, pri poslovnom razgovoru često nema nikoga ko bi umesto vas o vama pričao lepo, što mnogi ljudi zaborave. Istina, imaćete manje ili više formalne preporuke u kojima treće lice govori o vama, ali ako ste rešili da „obavite trgovinu“, budite spremni da, baš kao dobar PR, iskomunicirate glavne poruke svog brenda. Sami.

Evo u kratkim crtama šta tačno može da vam pomogne na putu
prepoznavanja onoga što je vaš brend i da vas ubrza.

Šta je u stvari brend?

Brend je obećanje o vrednosti koja se sa njim dobija – požnje se ono što je posejano.

Budući da niste u stanju da kažete šta će da se desi u budućnosti, najbolje je da se
usredsredite na sejanje pravog semena, dosledno ispratite proces i sačekate žetvu. Za početak, doterajte svoje ponašanje i fokusirajte se na ostvarivanje superiornih rezultata. Bez izuzetaka. Kako ovo budete više upražnjavali, navika da briljirate polako će se usaditi u vas i postati prirodna kao disanje ili krvotok.

Ponašanje. I rezultati!

Ovim ste postavili snažne temelje svoje budućnosti.
Budite najbolji u onome što radite: “Biti najbolji znači biti eminentni profesionalac, pouzdan prijatelj, strastven ljubavnik, opasan borac, kolega pun razumevanja i najbolji mogući čovek”. Angažujte se, predajte se poslu, učite, budite radoznali, istražujte i nikada, ali nikada, nemojte biti u prvoj brzini. Ma šta radili. Po čemu još želite da vas prepoznaju? Šta lično vas čini drugačijim u odnosu na ostale?

Odaberite tri stvari. Makar tri.

I budite dosledni u upražnjavanju ovih osobina – zapamtite da onog momenta kada postupite suprotno, srušili ste brend. Ispunjavajte dakle očekivanja bez izuzetka, ne dozvolite da se izgradjena reputacija sruši zbog nepažnje.
Važno: svoj lični zamah treba da održavate bez obzira u kojoj ste organizaciji i da li vaš poslovni partner to zaslužuje ili ne kao i da li vas plata dovoljno motiviše ili ne.

Vi ste gospodar svog ličnog razvoja i čak i ako vam se ne dopada krov kuće u kojoj se nalazite, ništa vas ne sprečava da unutar nje vežbate i ostanete u formi. Vaša karijera je vaša stvar: budite slobodni da kombinujete svoje talente i energiju za stvaranje sopstvenih prilika, a ne da se iscrpite u žudnji za jednim poslom i čuvate energiju za vreme kada će sve kockice biti složene.

Briljirajte odmah. Gde god da ste! Odnosno kako savetuje Džonar Nejder: “Bolje je da naučite da kuvate, nego da savladate samo jedan recept”. I još nešto: postati najbolji u onome što trenutno radimo ne značida moramo da ostanemo u toj profesiji. Uspeh je u vama, a ne u vašoj trenutnoj poslovnoj poziciji, budite najbolji radi sebe, a ne radi drugih. Sada, i  ne dozvolite da osrednjost postane vaša specijalnost.

SREĆNO!