Nekoliko reci o Web-u

Šta je Web?
 World Wide Web je skup dokumenata u elektronskom obliku koji su povezani jedni sa drugima slièno kao što je jedan deo paukove mreže povezan sa ostalim delovima.  
Ti dokumenti su smešteni na kompjuterima koji se zovu serveri a nalaze se na raznim mestima širom sveta.
Danas skoro da nema novina koje nemaju svoju Web verziju a veliki deo poslovanja se obavlja takoðe putem Interneta – elektronsko poslovanje.

  Šta čini Web?

Web se sastoji od:
Vašeg personalnog kompjutera
Programa za prikazivanje Web strana (browser software)
Veze sa Internet provajderom (Internet service provider=ISP)
Servera koji hostuju (oni su im „domaćini“) podatke
Rutera (router) i svičeva (switch) koji upravljaju protokom podataka

Kako Web radi
Web strane su smeštene na web serverima širom sveta.
Ukucavanjem URL-a (Uniform Resource Locator) web strane u vaš web brouzer ili klikom na link šalje se zahtev serveru koji hostuje tu stranu.
Server šalje web stranu na vaš kompjuter a vaš web brouzer vam je prikazuje na ekran.

Web strane
Web strane (kao ova koju gledate) su elektronski dokumenti koji su pisani u kompjuterskom jeziku koji se zove HTML (Hypertext Markup Language).  
Web strane mogu da sadrže tekst, slike, video klipove, animacije, zvuk a mogu da budu interaktivne u smislu da na njima mozete da ukucate i ostavite neke svoje podatke.
Svaka strana ima jednoznačnu adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator), koja odreðuje njenu lokaciju na serveru.
Web strana obično sadrži hiperlinkove na druge web strane. Hiperlinkovi su tekst ili slike koje vode do URL-ova drugih web strana.
Websajtovi
Websajt (website) je jedna ili više web strana posvećenih jednoj istoj tematici, na primer jednoj osobi, poslu, organizaciji ili temi kao što je sport, ….
Prva strana se zove home page, koja ustvari predstavlja sadržaj sajta.
Sa prve strane klikom na hiperlinkove pristupate ostalim web stranama sajta.
Navigacija kroz Web
Postoji tri osnovna načina za kretanje izmeðu web strana i web sajtova:
Klikom na tekstualni hiperlink.
Klikom na hiperlinkovanu sliku, kao sto je dugme, fotografija ili crtež.
Ukucavanjem URL-a web strane u location box (polje brouzera u kome se ukucava adres) vašeg web brouzera i pritiskanjem Enter ili Return tastera.
Identifikovanje hiperlinkova
Tekstualni linkovi su obično podvučeni i različite su boje od ostatka teksta.
Pokreni kursor duž slike i očitaj URL u statusnoj liniji
Da bi utvrdili da li je slika linkovana, pokreni strelicu kursora preko slike.
Znaćeš da je slika liniovana ako:

1. Strelica kursora postane šaka.
2. URL se pojavljuje u statusnoj liniji skroz dole levo u vašem brouzeru.

Kako hiperlinkovi rade
Tekstualni ili grafički hiprelinkovi kriju u sebi neki URL.
Klikom na hiperlink mi ustvari zadajemo URL našem brouzeru.
Klikom na različite delove linkovanog grafika-slike, koji se naziva slikovna mapa, zadajemo različite URL-ove, odnosno otvaramo različite web strane polazeći sa iste strane.
Hiperlinkovi takoðe mogu da nas odvedu do mulitmedijanih sadržaja, kao što su zvučni ili video klipovi.
Korišćenje Web URL-ova
URL pokazuje ustvari gde se web strana nalazi na internetu.
URL-ovi skoro nikad nemaju u sebi back slashe (\). Sve kose crte (slashe) su obične kose crte (/).
Neophodno je ukucati ga potpuno tačno da bi vaš brouzer mogao da locira traženu web stranu.
Iako URL-ovi mogu da sadrže blanko znake izmeðu karaktera, obično ih nemaju.
Do nekih velikih web sajtova se dolazi ukucavanjem različitih URL-ova.
Polje za ukucavanje i pokazivanje adrese vašeg brouzera pokazuje URL strane na koju ste stigli pritiskom na link.

Anatomija URL-ova
Da vidimo šta znače pojedini delovi URL-a:

http:// www. beograd.org.rs /english/ index.htm

http:// — Skraćeno odHypertext Transfer Protocol, ukazuje na hipertekst dokument ili direktorijum.

www. — Ukazuje da je strana na World Wide Web-u. (Ponekad na početku adrese nema „www“.)

beograd.org.rs/ — Ovo je ime domena- domain name, obično je u vezi sa onim na šta se web strana odnosi, to je dakle ime kompanije („co“ umesto „org“), univerziteta („ac“ umesto „org“), organizacije. Takoðe se u okviru domena navodi ime države kojoj pripada institucija.

www.beograd.org.rs/ — Zajedno ovo predstavlja ime web servera.

english/ — Ovo je direktorijum odnosno folder na web server koji sadrži grupu web strana koje obično imaju nešto zajedničko. U ovom slučaju na tom direktorijumu se nalazi engleska verzija prezentacije. .

index.htm — Ovo je web strana u okviru direktorijuma. (Ustvari odgovarajući fajl se zove index.htm). Ovo je uobičajeno ime za prvu web stranu prezentaciju tako da čak i ako se izostavi njeno ime brouzer je automatski prikazuje.

Samo za članove
Za pristup nekim web sajtovima morate da ukucate korisničko ime (user name) i lozinku (password). Obično postoji deo sajta koji je svima dostupna a samo neki podaci su zaštićeni lozinkom koju poseduju oni koji se registruju kao korisnici sajta.
Lozinka se dakle dobija registerovanjem na sajtu što se obično postiže popunjavanjem odgovarajućeg obrasca u elektronskoj formi. Neki sajtovi zahtevaju da se plati odreðena suma kao članarnina odnosno naknada za pristup podacima.
Primeri:
Institute of Physics, http://www.iop.org sajtu se može pristupiti, osim delu koji je posvećen časopisima. U tom delu se vide sadržaji časopisa a ukoliko želite da pogledate i odštampate radove morate popuniti on-line formu na osnovu koje dobijate podatke za pristup
Sajtovi za tehničku podršku mnogih kompanija.
Vojni satovi
Web Brouzeri
Web brouzer je softver koji se koristi za pristup World Wide Web-u.
Brouzer (klijent softver) na vaš zahtev dobija podatke sa udaljenog web servera i prikazuje ih kao web stranu.
Najpopularnija brouzeri danas pripadaju firmama Google i Microsoft i Firefox
Brouzeri u osnovi rade na isti naèin. Ako nauèite da radite sa jednim, znaæete i sa nekim drugim.
Anatomija Web Brouzera: Toolbar
Najčešće korišćeni tasteri na toolbar-u brouzera su:  
Back — Vraća vas na prethodnu stranu.
Forward — Vodi vas na stranu sa koje ste se upravo vratili.
Home — Vodi vas na stranu koju ste naveli kao „home page“ u okviru podešavanja vašeg brouzera.
Reload ili Refresh — Učitava web stranu sa servera ponovo.
Stop — Zaustavlja brouzer u učitavanju aktuelne strane odnosno adrese.
Print — Dozvoljava vam da odštampate dokument koji vam prikazuje brouzer.
Definisanje startne strane u okviru programa Internet Explorer

Postoji nekoliko načina za definisanje startne strane u okviru ovog najraširenijeg
softvera za web.

Evo jednog od njih.

Učitajte željenu web adr. stran u brouzer.  
U meniju brouzera izaberite opciju Tools i u njemu Internet Options a u okviru njih General.
Pritisnite taster Use Current.
Pritisnite OK.
Snimanje slika sa Web-a
Postavite kursor miša na sliku.  
Kliknite desni taster miša. Padajući meni nalik ovome na slici će se otvoriti.
Sliku možete snimiti na hard disk selektovanjem opcije Save Picture As … .
Sliku možete ili da snimite pod imenom pod kojim je bila na web-u ili pak da promenite ime. Kada je reč o nastavcima imena slika one obično imaju nastavak .gif ili .jpg (odnosno u tim su formatima.)
Štampanje web strane
Većina brouzera ima Print tipku na toolbar-u preko koje se vrši štampanje web strane.
Neke web strane su podeljenje u više delova koji se zovu frame-ovi. Možete da štampata samo jedan frame od jednom.
Za štampanje odreðenog frame-a morate prvo da ga selektujete tako što ćete kliknuti na njega.
Nakon toga treba kliknuti na Print ili izabrati iz File menija opciju Print.
Vrlo često direktna štampa sa web strane ne daje dobre rezultate. U tim slučajevima web dokument treba uvesti u Microsoft Word i urediti pre štampe.
Multimedija na Web-u
Zvuk, video, animacije i 3D interaktivni video se jednom rečju zovu multimedija.
Neki multimedijalni sadržaji koji se zovu streaming medija, počnu da „rade“ čim pristupite web strani.
Drugi zahtevaju da ih učitate na vaš kompjuter prvo.
Multimedijalni fajlovi često zahtevaju da vaš brouzer ima takozvane plug-in programe.
Plug-In programi
Plug-in su mali programi koji povećavaju sposobnost vašeg brouzera omoguæujući da se čuje zvuk, vide video klipovi ili izvrše neke druge operacije kao što je na primer automatska dekompresija fajlova koje ste učitali.
Neki plug-in programi se instaliraju zajedno sa brouzerom a neki moraju da se instaliraju naknadno.
Neki plug-in programi obezbeðuju streaming audio ili video, koji omogućuje da multimedijalni fajl vidimo i čujemo pre nego što je kompletno učitan na kompjuter.
Advertisements